Нови – стари РЕМ?
Зашто је избор за нови састав Савета РЕМ-а изазвао толику пажњу у јавности Србије почетком 2025. године? Пре свега јер је заинтересована јавност препознала да је овај пут идеална прилика да Регулаторно тело за електронске медије добије Савет који ће радити независно и по новом Закону о електронским медијима усвоједном 2023. (Сл. Гласник 92/2023). У оквиру овог Закона веома прецизно је дефинисан начин за избор чланова Савета РЕМ-а, као и области којима се бави, а истакнути су и инструменти које може да користи како би сфера електронских медија у Србији била уподобљена медијским законима и новинарским етичким кодексима у духу јавног интереса и права јавности да зна.
У цео процес се укључила невладина организација Грађанске иницијативе са добром намером да помогне цивилном друштву да се ангажује и предложи особе које по биографијама и јавним ангажманом и угледом одговарају законом утврђеним критеријумима предвиђеним за кандидате у девет области, које могу да предложе само овлашћени предлагачи.
Овлашћени предлагачи
Члан 12
Овлашћење и дужност да предлажу по два члана Савета имају следећи овлашћени предлагачи:
1) Заштитник грађана, повереник за равноправност, повереник за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности;
2) универзитети акредитовани у Републици Србији;
3) удружења издавача електронских медија у Републици Србији чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива;
4) удружења новинара у Републици Србији, од којих свако удружење има најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива;
5) удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, ако су регистрована најмање три године пре расписивања јавног позива;
6) удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године;
7) удружења чији су циљеви заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године;
8) национални савети националних мањина;
9) цркве и верске заједнице.
Само на први поглед можемо бити у доброј вери да је готово немогуће да се манипулише са невладиним организацијама које могу бити према члану 12 Закона о електронским медијима овлашћени предлагачи. Међутим, управо се то догодило (и то у више области), али за медије је ипак најважније ко и кога предлажу новинарска удружења дефинисано тачком 4 члана 12 Закона о електронским медијима. Дакле, намера законодавца је била да само релевантна удружења могу да предлажу кандидате, тако да је услов свих услова најмање 300 плаћених чланарина, акценат је на плаћеним. У Србији само три удружења испуњавају овај услов, а то су НУНС, УНС и НДНВ. Из овог процеса се а приори искључило Независно друштво новинара Војводине, јер је са почетком студентских протеста огласило бојкот свих институција у Србији, па тако и РЕМ, а УНС се једноставно није укључио. Дакле, остао је НУНС као овлашћени предлагач са кандидаткињама проф. др Сњежаном Миливојевић и новинарком Милевом Малешић. Како процедура налаже, ако је у једној области, а то је био случај управо са овом, буде више од два кандидата верификованих предлагача, тада следи УСАГЛАШАВАЊЕ, како би пред скупштински одбор било упућено само два од којих онда Скупштина бира једну или ниједну особу. Управо ту у је и дошло до манипулације. ГОНГОВИ, тачније новинарска удружења која суштински не задовољавају услове, предложили су Дејана Вука Станковића, контроверзног медијског аналитичара, и Петра Коцића, чије биографије указују да не задовољавају све услове предвиђене Законом за кандидате. Од њихових предлагача се није тражило да доставе податке о плаћеним чланаринама, већ само изјаву председника удружења да имају више од 300 чланова. Тако да су ГОНГОВИ „процењивали“ своје чланство на 400, па колико се коме свиђа. Резултат је био, наравно, да су на усаглашавању прошли даљу процедуру Дејан Вук Станковић и Петар Коцић, а не изразито угледна професорица у пензији Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић, која је добро информисана о међународном медијском законодавству, и угледна новинарка Милева Малешић, добитница новинарских награда.
Упркос доказима изнесеним на јавном саслушању у одбору за културу Скупштине Србије, на којем су се кандидати представљали и били пропитивани од чланова одбора, ситуација се није променила. Посланици владајуће коалиције су стамено стајали на становишту да су „њихови кандидати“ кредибилни, а „опозициони“ под знаком питања. Опозициони посланици су давали шансу независним кандидатима да се нешто боље представе, а оне „позиционе“ су нападали аргументацијом да су и они и њихови предлагачи у најмању руку проблематични. Тако да се опет није догодило ништа. Сви су остали на својим позицијама и након вишечасовног јавног саслушања.
На крају, независних шест кандидата и кандидаткиња јавно су повукли своје кандидатуре. У процедури је остало 11 кандидата и кандидаткиња, али не у свакој групи по два, што је законски услов да дође до избора за чланове савета РЕМ-а. На пример, посланик Бакарец не види проблем да се процедура настави у Скупштини Србије. Опозиција се залаже за сасвим супротно, тачније да је процес компромитован и да се мора у потпуности поновити. То и те како има смисла, јер је у седам од девет области процес контаминиран, па како год. Шта ће се догодити надаље, чека се одлука председнице Скупштине која је више за наставак, пошто отварање кластера 3, чији је један од услова и избор Савета РЕМ-а, јесте изузетно важно за владајућу коалицију и у крајњем случају опстанак на власти. Чекамо.
Проф. др Дубравка Валић Недељковић