Презентација резултата истраживања плурализма у медијима

 

Медијска репрезентација стварности у Србији строго је подељена на ону која осликава и афирмише готово искључиво политику владајуће елите и ону која веома критички на истраживачки и аналитички начин указује на све елементе свакодневице у којој живе грађани Србије, закључак је истраживања медијског плурализма, који су Новосадска новинарска школа (ННШ) и Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) представили јуче у Простору Миљенко Дерета.

 

 

Ове две организације су, у сарадњи са проф. др Радетом Вељановским, крајем прошле године спровеле мониторинг медијског плурализма и постојања монопола у медијима у Србији. Анализирани су дневници осам телевизија: РТС, РТВ, Пинк, Хепи, Б92, Прва, Н1 и Нова од 1. новембра до 31. децембра 2024. године.

„Основни закључак истраживања јесте да је медијски плурализам у посматраним медијима у датом периоду веома нарушен, као и да постоји медијски монопол”, навела је приликом представљања резултата Дарија Стјепић, истраживачица из Новосадске новинарске школе.

Проф. др Раде Вељановски, који је био један од главних истраживача на пројекту, навео је да у Србији „постоје центри моћи који могу да наметну одређени дискурс и теме, а потом и ставове“, те да за оне који имају другачије ставове „у медијском простору нема довољно места“.

„Када председник на Пинку износи ставове, а лист Политика на првој страни све то пренесе, то је такође монопол и то угрожава демократију наше јавне сфере”, наводи Вељановски.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања истакао је да анализа о раду Регулаторног тела за електронске медије која је спроведена у оквиру овог мониторинга „не открива ништа ново“, али да је „некада потребно показивати да се ствари не мењају“. Осврнуо се и на учестало преношење објава са налога председника државе на телевизијама са националном покривеношћу: „Телевизије са националним покривањем служе да садржај који се емитује на социјалним мрежама добаци до оних циљних група којима се председник обраћаја, а који те мреже не користе“.

Гавриловић је истакао да је у оквиру овог истраживања креиран предлог листе индикатора медијског плурализма, те да ће он бити презентован у самој публикацији која ће бити објављена до краја овог месеца.

Проф др. Дубравка Валић Недељковић из Новосадске новинарске школе говорила је о препорукама за побољшање стања медијског плурализма у друштву, а осврнула се и на извештавање медија о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

„Пад надстрешнице само је разголитио медијске механизме који су већ постојали. (…) Медији су помагали власти да контролише штету након пада надстрешнице и то је била доминантна дискурсна стратегија којом су се служили”.

У публикацији која ће бити објављена до краја марта, наћи ће се и анализа 16 фундаменталних својстава медијског дискурса, о којима је на трибини говорио др Дражен Павлица.

„Прво фундаментално својство јесте редуковање сложености друштвене стварности. То редуковање сложености друштвене стварности иде до степена дереализације. Дакле, ми као гледаоци који сведочимо свакодневици таквој, каква је и присуствујемо одређеним догађајима – не можемо препознати те догађаје у медијима како их они представљају”, наводи Павлица.

 

Шта кажу налази истраживања?

 

Повод за медијску објаву у посматраном корпусу најчешће је био актуелни догађај у свим посматраним медијима, а разлика између осам анализираних информативних емисија огледа се у заступљености псеудодогађаја, односно оних догађаја чији је циљ искључиво био промоција и подизање позитивног имиџа главних актера, доминантно представника врха власти. Подаци указују на то да је уређивачка политика информативног програма анализираног медија или независна или склона владајућим политичким елитама”.

Када је реч о темама, иако је мониторинг започео истог дана када је у Новом Саду пала надстрешница на Железничкој станици, ова тема није била најприоритетнија за већину медија. Пад надстрешнице и сви догађаји у вези са тим били су главна тема само у информативним програмима три телевизије: Нова, Н1 и РТВ. Један од закључака изнетих на јучерашњој трибини јесте и то да је Радио-телевизија Војводине, за разлику од друге две поменуте телевизије, извештавала о овој теми фактографски и из угла доносилаца одлука из самог врха власти. За све остале, приоритет је била пре спољашња и унутрашња политика са акцентом на делатности председника Србије (Прва, Пинк, Б92). Пад надстрешнице је на овим медијима била друга, трећа или чак пета тема по заступљености, а када је и била у фокусу, то је чињено ради афирмације ставова председника државе. РТС је постепено мењао начин извештавања о овој теми, те су блокаде и протести добијали већу минутажу у информативним емисијама. Међутим, извештавање о протестима и блокадама и даље је повремено било праћено одговорима представника власти којима се урушавао легитимитет протеста и са позиције политичког ауторитета количином присуства и ставовима учвршћивао монопол на употребу конкретног медија.

Када је реч о актерима, у свим посматраним медијима као најдоминантнији појединачни субјекти издвајају се председник Србије, грађани у различитим улогама, председник или представници Владе Србије. Један од података који је истакнут приликом представљања резултата јесте то да су на РТС-у директне изјаве, интервјуи, цитати и парафразиране изјаве Александра Вучића трајале више од 103 минута, током 31 емисије Дневника. Ипак, ово није било карактеристично само за републички јавни сервис, већ и за ТВ Б92, Прва ТВ и РТВ на којима је, такође, најзаступљенији субјекат био председник Србије. Са друге стране, када је реч о медијском третману опозиције – она готово да није била заступљена на јавном сервису и телевизијама са националном покривеношћу као субјекат у прилозима. Ипак, у ретким ситуацијама када су представници опозиције имали прилику да говоре за поменуте медије, ти прилози су тенденциозно монтирани. Опозиција је имала шансу да доминантно искаже своје ставове само у информативним емисијама Н1 и Нове.

Налази у вези са родном представљеношћу различитих полова слични су као и у претходним мониторинзима ННШ-а и БИРОДИ-ја: жене су у анализираним медијима драстично подзаступљене и као субјекти и као објекти, како у провладиним, тако и у независним медијима.

Приликом мониторинга праћена је и валентност у прилозима, односно тон који је у прилогу регистрован. Најчешћа варијабла у овој категорији били су неутрални прилози. То су прилози и којима се само пасивно, фактографски преноси информација, без аналитичког и критичког приступа теми. Најмање је било ‘избалансираних’ прилога, односно оних који су представљали дубинску анализу предоченог проблема. Такви прилози у значајном постотку уочени су само на Н1 и Новој.

Поред наведених, већином поражавајућих налаза, треба указати и на то да је у целокупном медијском простору Србије и током анализираног периода било примера добре праксе извештавања у кризним ситуацијама. Такви су примери документарних филмова које су емитовале анализиране телевизије као што је Н1, али и друге телевизије које нису биле у фокусу овог истраживања попут телевизије Инсајдер.

Цело истаживање биће објављено на сајту Новосадске новинарске школе до краја марта.