Светски дан радија: Протест испред зграде Радио Београда није била вест за јавни сервис

 

 

На Светски дан радија, 13. фебруар, део запослених Радио Београда, грађани, глумци Атељеа 212 и студенти окупили се на углу Хиландарске и Светогорске испред зграде Радио Београда.

То није била вест за јавни сервис у 17.00.

 

Радио је медиј промотер демократских вредности, критичког промишљања света око себе, балансиран, тачан, чије информације су засноване на истинитости и честитости.

Ако се жели правовремена информација, укључите национални јавни сервис Радио Београд. Да ли је то истинита тврдња или манипулативна информација? Питање је које је себи поставила ауторка  овог текста, уједно и очевидац данашњег окупљања на Светски дан радија заинтересоване јавности и новинара, односно групе „Радници наше Радио-телевизије Србије“, који су протест и организовали испред зграде Радио Београда. Е, па, изгледа не, јер у вестима у 17.00 Радио Београда Другог програма, иначе познатог по неговању високих професионалних новинарских вредности, спикер НИЈЕ ПРОЧИТАО вест о протесту испред зграде Радио Београда. Тачније, радио јавног сервиса није обавестио јавност да су се новинари и новинарке ове куће од националног значаја побунили против манипулативне уређивачке политике која већ месецима на различите начине обмањује јавност о суштини и масовности студентских и грађанских протеста.

Како се наводи на сајту Недељника, али и многих других онлајн медија, окупљенима се, након петанестоминутне ћутње у знак сећања на 15 погинулих у паду надсртешнице Железничке станице у Новом Саду, обратио новинар Радио Београда Миша Стојиљковић који је изјавио да је Светски дан радија прилика да се говори о слободи медија и додао да неформална група запослених жели да исправи пропусте Радио-телевизије Србије (РТС) и подржава борбу студената за боље друштво.

„Око 2.500 људи на РТС-у су таоци дела људи из информативне редакције. Због њих нас многи сматрају нечаснима“, рекао је Стојиљковић. По његовим речима, група запослених са јавног медијског сервиса, која је одлучила да јавно иступи, знала је да ће њихов поступак бити злонамерно протумачен, али су свесно донели ту одлуку.

„Понекад је највећи ризик не преузети никакав ризик“, изјавио је новинар Радио Београда.

Додаје да РТС као медијска кућа дуго није стала уз праве вредности ни уз студенте и да ће то остати забележено као „срамна страница у историји тог медија“, наводи Недељник. На крају скупа, чланови неформалне групе „Радници наше Радио-телевизије Србије“ извели су перформанс. Гужвали су и бацали листове папира алудирајући на поступак њиховог колеге Александра Божовића који је то учинио након читања саопштења Српске напредне стране (СНС) у ком је та партија критиковала рад РТС-а.

Поставља се питање на Светски дан позоришта да ли је то било довољно и зашто више од 2.000 запослених, ипак, није смогло храбрости да се побуни против садашње, погубне уређивачке политике Јавног сервиса Србије.

Подсетимо да је 17. јануара 2025. једна од протестних дестинација била зграда Телевизије РТС-а. Студенти, грађани и средњошколци окупљени су били тада испред зграде Радио-телевизије Србије у Таковској 10, под паролом „Наше право да знамо све“.

„Студенти су генералном директору РТС-а Драгану Бујошевићу спремили и ’поклон’ за 71. рођендан – макету великог сендвича, у коме се налази симболично 200 евра“, о чему су корисници сајта јавног сервиса били обавештени, додуше штуро, али ипак, истини за вољу, јесу (https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5630303/studenti-blokade-zgrada-rts.html).

Резултат ових протеста пре скоро месец дана је, ипак, био веома ограничен, показује овај данашњи поводом Светског дана радија. Запослени у овој медијској кући, по свему судећи, нису до краја разумели и прихватили поруку масовног протеста испред својих врата 17. јануара. Занемарили су и чињеницу да РТС функционише на основу Закона о јавним медијским сервисима (2014), у чијем Члану 7 стоји шта је дужност овог медија основаног од грађана, финансираног од грађана и зато и контролисаног од грађана.

Понавља се и последњих месеци, нажалост, иста матрица уређивачке политике већ виђена на РТС-у у времену сукоба на просторима СФРЈ. Подсетимо да је 5. октобра 2000, након захтева стотине хиљада протестаната да, између осталих, генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум РТС-а поднесе остакву, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији, маса улетела у РТС и буквално освојила зграду.

Да ли је могуће да руководство данашњег РТС-а, који је јавни сервис, за разлику од оног из 2000-те. који је ипак био државна радио-телевизија, сада након четврт века понавља исту грешку и исписује још једну „срамну страницу“ ове најстарије медијске куће на Балкану?

Судећи према вестима у 17.00 емитованим на Радио Београду Другом програму 13. фебруара 2025. године, на Светски дан радија, изгледа да је одговор потврдан.

 

Проф. др Дубравка Валић Недељковић