Дан безбеднијег интернета

„Дан безбеднијег интернета“ је покренут на иницијативу насталу у оквиру пројекта ЕУ СафеБордерс 2004. године, а убрзо након тога га је прихватила Европска мрежа за подизање свести – Инсафе. Званично је прихваћен 2005. године. Данас се обележава различитим акцијама и активностима углавном фокусираних на сајбер сигурност најмлађих и најрањивијих група у више од 130 земаља у свету.

 

У акције обележавања дана безбеднијег интернета укључена је увек цела заједница и то од породице, политичара, бизниса у ИТ сектору, невладиних организација, а једну од веома значајних улога имају медији.

 

У медијима се тим поводом дебатује о начинима на које у сопственом окружењу можемо учинити безбеднији боравак у виртуелном простор–времену. Стручњаци на традиционалним медијима шаљу поруке које би требало да утичу на аудиторијум да више води рачуна како о начину на који се на интернету понашају деца, па до апела да сви будемо много обазривији и препознајемо преваре и манипулације.

 

Центар за несталу и злостављану децу и ове године на Дан безбеднијег интернета упозорава да се „Сваке секунде на интернету поделе најмање две фотографије или видео записи на којима је приказано сексуално злостављање деце. То је више од 52.000 фотографија или видео записа током једног радног дана, на којима су све чешће приказана деца између две и шест година”, наводи ЦНЗД податке из анализе мреже ЕЦПАТ.

 

„Резултати су указали и на то да се деца боје да пријаве када их неко сексуално узнемирава на интернету, те једна трећина испитане деце није пријавила злостављање јер им је прећено, а чак 24% деце сматра да пријављивање не би помогло“, наводе из ове организације.

 

Различити субјкекти друштвене праксе предузимају озбиљне мере који би требало да допринесу безбедности на интернету. У Србији је најпознатији едукативно-информативни сајт Кликни безбедно: заједно кроз виртуелни свет. Проблем је у томе да они који су несмотрени, а тога су ретко свесни, неће посветити пажњу на информације које упозоравају на све опасности које су присутне на интернету. Истовремно радозналост или лакомост за освајање новчаних награда на врло „једноставан“ и „лак“ начин су често „непријатељи“ опрезности.

 

Међутим оно о чему не размишљамо као о директној претњи нашој безбедности на интернету јесу лажне и манипулативне вести, лажни идентитети који препоручују различите ствари, дају савете, продају „јако успешне“ лекове и хомеопатске препарате који лече све, заговарају невакцинисање против заразних болести. Претња су и неодговорни онлајн медији који објављују непроверене информације које могу да утичу, ако ништа друго, оно на здраворазумско расуђивање, које онда надаље може да провоцира и неодговорно понашање људи, чак дотле да могу угрозити себе, своју најближу околину, на крају крајева и ширу заједницу.

 

Не треба никада сметнути с ума реченицу Норберта Винера једног од утемељивача кибернетике да је само информисан човек делатан. Следствено томе манипулативно, лоше и лажно информисан је неделатан. Односно делатан али у погрешном смеру.

 

Фејк њуз трагач, сајт Новосадске новинарске школе за деконструкцију лажних и манипулативних информација, већ шесту годину интензивно се, на свој начин и у свом домену, бори и за безбеднији интернет који ће бити место тачних, проверених, балансираних, неманипулативних информација, јасних и кредибилних извора, као и новинара и новинарки који поседују знање и интегритет и поштују своју професију, али више од свега аудиторијум.

 

Осим оваквих напора разних фекчекерских организација да заштите интернетске кориснике овим питањем се и те како баве државе које имају дакако већу моћ. Међутим, алат државне политике за најчешћу превенцију небезбедних поља на интернету је цензура.
Теорија истиче да цензура омогућује да се јавност заштити од штетних информација које се без икаквих ограничења постављају на интернету.

 

Истовремено цензура отвара простор за смањење и ограничавање слободе приступа информацијама. Баланс између ове две крајности није лако постићи.

 

Цензуру на интернету не користе само појединци, компаније или владе, већ постоји и низ програма којима се ограничава или забрањује приступ неким страницама.

 

Скуп програма који се бави цензуром на интернету познат је под називом „wеb filteri“, односно „censorware“,  пише сајт  Глобал аналитика. У студији „Глобална мапа Интернет рестрикција” 2020. истраживачи су поредили ситуацију на интернету у 181 земљи како би видели које земље намећу најоштрија интернет ограничења и чији грађани уживају највеће онлајн слободе.

 

Студија у обзир узима десет фактора као што су ограничење и забрана торента, ограничење и забрана порнографије, ограничење и забрана политичких медија, тешке цензуре политичких медија, ограничења и забране друштвених медија, рестрикције и забране Ви-Пи-Ена (Virtual Private Network).

 

Србија се налази међу земљама које имају најмање онлајн ограничења. Једина рестрикција када је реч о Србији односи се на ограничење преузимања садржаја са Торента, објавио је сајт comparitec.com који се бави заштитом онлајн приватности.

 

Према резултатима ове студије, најгора ситуација када је реч о интернет цензури је у Северној Кореји у којој је забележено свих 10 фактора ограничења. Следе Кина, Русија, Туркменистан и Иран, Белорусија, Турска, Оман, Пакистан, Уједињени Арапски Емирати и Еритреја. И многе друге земље ограничавају одређен тип садржаја тако да је интернет све мање зона слободе говора. Истовремено је још далеко до постизања међународног консензуса о томе како га треба уредити на глобалном нивоу да би постао и безбеднија зона.

 

Ипак, на крају, на Дан безбеднијег интернета заложили бисмо се, пре свега, за превенцију и едукацију као основне алатке за постизање веће сигурности у виртуелном простор–времену, а не цензуру у било ком смислу.

 

проф. др Дубравка Валић Недељковић