НОВИ МЕДИЈСКИ ЗАКОНИ: ПОНОВО ИЗНЕВЕРЕНА ОБЕЋАЊА

 

Завршетак великог посла или скандал и кршење договора – тако различити актери описују прву јавну расправу о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима која је одржана јуче у Београду, преноси Глас Америке. Први коментар – да је у питању завршетак великог посла, дао је министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић, док представници медијских удружења сматрају да су у овом процесу прекршени договори који су претходно постигнути са државом.

 

СРЕДСТВА ИЗ БУЏЕТА И ОНИМА КОЈИ НЕ ПОШТУЈУ КОДЕКС

 

По наводима УНС-а, пише Бета, а преноси Данас, учесници округлог стола су највише пажње посветили предложеној одредби по којој ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурсима за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.

 

 

Наиме, претходни предлог Савета за штампу био је да се законом пропише да, када је реч о финансирању медија, средства из буџета могу добити само они медији који не крше професионалне стандарде. Међутим, актуелним Нацртом предвиђено је да ово правило важи само за оне медији који признају надлежност Савета за штампу. То, у преводу, значи да они медији који не желе да признају надлежност Савета – који прати да ли медији поштују Кодекс новинара Србији – немају никаквих ограничења по питању добијања средства из буџета, док само они који признају рад Савета неће моћи да добију средства из буџета уколико направе прекршај.

 

 

 

„Такав законски предлог је катастрофалан, противуставан и дискриминаторан. У питању је члан иза којег не стоји Радна група за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима. Том одредбом су привилеговани медији који не поштују Кодекс новинара Србије“, рекла је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, пише Бета, преноси Данас.

Министар информисања Михаило Јовановић навео је, према писању Бете и Данаса, да је део Медијске стратегије који прописује да медиј који не признаје надлежност Савета за штампу не сме да се пријави на конкурсе за пројектно суфинансирање, противуставан јер никога не треба форсирати да призна неко саморегулаторно тело.

Још једна одредба Нацрта о закону о јавном информисању која је наишла на отпор стручне јавности јесте члан 39 у ком се наводи да било које привредно друштво може бити оснивач медија, што изазива сумњу да је то један од начина да се поново омогући учешће државе у медијском власништву.

 

НИШТА ОД ИЗБОРА НОВИХ ЧЛАНОВА РЕМ-А

 

Када је реч о Нацрту закона о електронским медијима, Глас Америке пише да су поједине одредбе тог закона које се односе на дефинисање рада Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), такође изазвале негодовање дела учесника јавне расправе.

„Иако у медијској стратегији донетој пре три и по године пише да до тренутка увођења новог закона треба изабрати цео нови састав РЕМ-а – од тога се одустало”, навео је за за Глас Америке професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски.

У наредне три недеље округли столови у оквиру јавне расправе о нацртима ова два медијска закона биће организоване још и у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.