За равноправну будућност: Реформа финансирања женског спорта у Србији

 

Иако женски спорт у Србији бележи изванредне резултате, они су превасходно производ посвећености, упорности и истрајности самих спортисткиња. Финансијска подршка државе, иако предвиђена, овим успесима не представља значајан допринос. Анализе прихода спортских клубова указују на финансијски дисбаланс између мушких и женских клубова. Према подацима из АПР-а приходи свих женских кошаркашких, одбојкашких и рукометних клубова у Србији су у 2019. години износили скоро колико уговор једног од најплаћенијих кошаркаша Црвене звезде, а то је само 5.430.000 евра за 68 клубова. 

 

Један од позитивних примера државне помоћи је Институт за женски спорт који је основала селекторка женске кошаркашке репрезентације Марина Маљковић. Према речима Јелене Павићевић из Института ова организација уз финансијску подршку министарства последње три године спроводи бесплатне школице спорта за девојчице основношколског узраста, за 14 спортова, на више од 20 локација по целој Србији. Павићевићева је нагласила да је током прошле годинине 3000 девојчица било део њиховог програма, што они виде као највећи успех. Према истраживању Института из 2021. године 65% девојчица је први пут почело да се бави спортом захваљујући овим школицама.  

 

 

Јелена Павићевић наглашава колико је већ сама полазна основа жена које желе да се баве спортом другачија у односу на мушкарце: „Оно колико се жене залажу за спорт и шта оне све изведу пре него што дођу на ту неку утакмицу, то је много другачија жртва него мушка. Жена прво има неки свој развојни пут, прво мора да се развија па расте па пролази кроз пубертет па онда долази то да ли ће да се оствари као мајка. Она оног момента ако то одлучи, њена каријера је прекинута. Ми имамо пример кошаркашице Јелене Брукс која се после два и по месеца од порођаја вратила на терен, била је капитен и освојила је медаљу са националном селекцијом.“

 

Овај дисбаланс је могуће и законски побољшати кроз родно одговорно буџетирање државног новца што представља кључни инструмент за прерасподелу средстава која омогућава ефикасније решавање проблема неједнакости у друштву. Од 2016. године, Република Србија је, пратећи европске праксе, увела родно одговорне принципе буџетирања у свој законодавни систем. Овај приступ омогућава да се буџетска средства расподеле на начин који узима у обзир различите потребе и изазове са којима се суочавају жене и мушкарци, девојчице и дечаци, пружајући подршку посебно програмима који подржавају родну равноправност и оснаживање жена.

 

Фото: Јелена Павићевић, приватна архива

 

Пример родно одговорног приступа може се видети у области женског спорта. Упркос напретку у многим аспектима друштвеног живота, женски спорт често остаје недовољно финансиран и потцењен у односу на мушки. Ово не само да би омогућило боље услове за тренинг и такмичење, већ би и помогло у промоцији спорта међу девојчицама и женама, као здравог стила живота и средства за постизање личног и професионалног развоја.

 

Овај текст је настао у оквиру пројекта „Трансформативно финансирање за унапређење родне равноправности: ка транспарентнијем, инклузивнијем и одговорнијем управљању на Западном Балкану“, који финансира Влада Шведске – Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА). Ставови у овом тексту припадају искључиво ауторима и ауторкама, и не представљају нужно ставове УН Wомен, СИДА, Уједињених нација, или било које друге организације под окриљем Уједињених нација.