Извештавање о трансродним спортисткињама: сензационализам и пристрасност као допринос стигматизацији

 

У савременом друштву спорт представља један од кључних аспеката културе, здравља и идентитета. Како свет постаје све више фокусиран на питања једнакости и права, проблеми са којима се суочавају маргинализоване групе на спортским такмичењима постају све уочљивији. Трансродне жене су једна од група о чијем се статусу много расправљало током последњих година. Њихово укључивање у спортска такмичења било је предмет бројних дебата, са различитим аспектима у распону од правила такмичења до етичких и социолошких питања.

Сврха ове студије случаја је да истражи како се тема транс жена у спорту третира у медијима, конкретно како се то питање перципира и представља. Анализа је обухватила чланке објављене на 10 најчитанијих интернет портала у Србији (према аналитичкој компанији Gemius) између 1. априла 2023. и 1. априла 2024. године. Како је израда ове студије кренула почетком априла ове године, треба узети у обзир да се подаци о читаности односе на тај период. Избор овог временског оквира нам омогућава да видимо како се наратив и тон комуникације мењају у контексту актуелних догађаја.

За анализу је коришћена претрага по кључним речима „трансродне жене у спорту”, „трансродне особе” и „трансродне спортисткиње”. Пратимо како су по Гугл претрази позиционирани текстови о овој теми у најчитанијим порталима, али и какав је језик који се користи приликом писања овој теми и да ли за текстове можемо рећи да су неутрални, сензационалистички или пристрасни када је реч о извештавању о трансродним спортисткињама.

Портали који су анализирани су, према редоследу читаности од првог до десетог: Блиц, Телеграф, Курир, Нова, Мондо, Ало, 24седам, Еспресо, Данас и Новости. Чак девет од ових десет портала одликује таблоидно извештавање. Обрасци који се у извештавању примећују су: незузимање става већ чисто преношење информације, сензационализам у виду наслова и/или пратеће фотографије и наметање одређеног наратива.

 

Неутрално извештавање

У контексту анализе извештавања о трансродним женама у спорту, посебно се издваја тренд неутралног приступа у медијском приказу. Већина објављених текстова на ову тему не заузима изричит став, већ се фокусира на објективно преношење информација о различитим аспектима учешћа трансродних жена у спортским такмичењима. Такав приступ најчешће укључује извештавање о одлукама релевантних спортских организација, детаље о учешћу или онемогућавању учешћа трансродних спортисткиња на такмичењима, као и преношење мишљења различитих актера у спорту без додатне анализе или коментара.

Дневни портал Данас је пример медија који је овој теми извештавао неутрално. У посматраном периоду налазимо један текст који се бави темом трансродних жена у спорту. Овај текст се бави позивом више од 70 чланова Дома лордова британског парламента да се трансродне особе избаце из женског фудбала у Уједињеном Краљевству. Текст преноси писмо тих чланова директору Фудбалске асоцијације Енглеске и даје пример спортисткиње чије је учешће изазвало бојкот других тимова. Језик овог текста је умерен и информативан.

Још један текст за који можемо рећи да је написан неутрално објављен је на порталу Нова под насловом „Контроверзе око трансродне спортисткиње која је освојила атлетичарску медаљу: ‘Не осећам се као да крадем’”. Текст се бави учешћем трансродне атлетичарке на Светском првенству у параатлетици на којој је освојила бронзану медаљу и реакцијама људи на њен успех. Текст нуди шири контекст око њеног учешћа на такмичењу, контроверзи у вези њеног учешћа још пре почетка првенства, али такође садржи и њено мишљење о сопственом учешћу.

Иако сам по себи таблоид који је иначе објављивао и сензационалистичке текстове о овој теми, Курир има два текста који неутрално обрађују проблематику трансродних жена у спорту у периоду наше анализе. Први текст потпуно неутрално преноси одлуку шаховске федерације о забрани учешћа трансродних спортиста на такмичењима, док се други бави аргументима за и против њиховог учешћа на спортским манифестацијама.

 

Сензaционалистичко извештавање

Сензционализам у извештавању о учешћу трансродних жена у спортским такмичењима представља значајан аспект медијског приступа овој теми у већини медија, изузев на порталима Данас и Нова. Ова појава се манифестује кроз употребу провокативних наслова и израза који често садрже речи попут „СКАНДАЛ”, „ШОКАНТНО”, „НЕВЕРОВАТНО”, чиме се покушава привући пажња читалаца и измаћи већи број кликова на чланке.

Овакви наслови су често праћени чланцима који могу имати сензационалистички тон у самом тексту, где се понекад претерује са детаљима или се из контекста извлаче одређене изјаве како би се појачао драматични ефекат. Примена оваквог стила има за циљ да створи емоционалну реакцију код читалаца што може резултирати поларизацијом мишљења и интензивнијим дискусијама на друштвеним мрежама. Добар пример оваквог текста представља чланак о једној фудбалској утакмици у којој су учествовале трансродне спортисткиње, а о којој су потом сензационалистички извештавали домаћи портали.

„Скандал! Фудбалски тим са пет трансродних жена непоражен, једна дала 6 голова: Родитељи повукли ћерке из тима” наслов је текста који је објављен на порталу Телеграф. Иако тај наслов упућује на став аутора и/или редакције о положају трансродних спортисткиња, текст садржи и коментаре који бране челнике клуба. „Лига ‘поносно стоји на челу развоја инклузивних политика за спорт у Аустралији и делује у оквиру постојећег законског оквира, укључујући антидискриминациону легислативу’”, изјава је портпарола Фудбалског савеза Новог Јужног Велса која у форми парафразе стоји на крају текста. Овај текст су, иначе, са готово идентичним насловом пренели и портали 24седам, Курир, али и ТопВести, Српскаинфо и Ногоманија.

 

Пристрано извештавање

Пристрано извештавање медија о учешћу трансродних жена у спорту може имати дубок утицај на перцепцију ове теме у јавности. Овакав вид извештавања карактерише јасан став медија према овој популацији, где се често користи једностран приступ без укључивања гласова који би представили супротне перспективе или пружили балансиранији поглед на ситуацију.

Пример таквог пристрасног извештавања може се наћи у чланку објављеном на порталу Телеграф 2. маја 2023. године, под насловом „Трансџендер покрет ‘убија’ женски спорт”. Наслов сам по себи носи снажну конотацију и изазива да читалац помисли како трансродне жене негативно утичу на спорт. Аутор текста говори о трансродним женама у спорту као о људима који су намерно променили свој пол да би побеђивали на такмичењима, а не због својих унутрашњих потреба и осећања. На овај начин вређају се све трансродне жене, а не само спортисткиње и стигматизује цео транс покрет.

„Чињеницу да трансџендер покрет једноставно поништава женски спорт приметили су и политичари па је тако Бајденова администрација затражила да се потпуно забрани трансродни спорт”, наводи аутор. У овом делу текста је штетност трансџендер покрета за спорт већ усвојено као чињеница. Као потпора се користи захтев америчке председничке администрације да трансродни спорт буде забрањен, који није интерпретиран сасвим тачно, не објашњава се цео његов контекст, нити се дубље залази у његов исход. Цео текст, заправо, представља чињенице као обичне илустрације текста, док је језик којим се аутор, који је уједно и професор на приватном факултету, користи у потпуности пристрасан.

Примери оваквих текстова могу бити и они који као саговорника имају само једну особу, чију причу препричавају, приводно намећући ставове овој теми. Овакве текстове могуће је наћи и у Монду и Еспресу. Мондо и Еспресо пристрасно су писали о трансродној пливачици Лији Томас преносећи само изјаве пливачице и заговорнице чистог женског спорта Рајли Гејнс која је наводила како је Лија заправо мушкарац, да се уздржавала од погледа ка њој у свлачионици и да је њена колегиница недељама имала ноћне море због дељења свлачионице с Лијом.

У чланку, саговорници који су изабрани да дају своје мишљење углавном деле негативан став према учешћу трансродних жена у женским спортским дисциплинама. Недостатак гласова који би могли да заступају трансродне спортисткиње или који би аргументовано говорили о њиховим правима и изазовима са којима се суочавају у спорту, јасно указује на једнострано извештавање. Овакво изостављање релевантних перспектива не само да ограничава дубину анализе већ и ствара наратив у којем се трансродне жене имплицитно представљају као претња интегритету женског спорта.

Сензционалистички и пристрасан приступ теми трансродних жена у спорту не само да доприноси стигматизацији трансродних особа, већ и поткопава основне новинарске принципе објективности и правичности. Када медији заузму очигледно пристрасан став, они не само да обликују негативно мишљење јавности, већ и активно учествују у креирању непријатељског окружења за трансродне спортисткиње.

Одговорност на медијима је да информације преносе објективно и увек, када је то могуће, понуде дубљи контекст иза неке конкретне приче. Уколико медији обрађују тему трансродних спортисткиња из аналитичког угла, ваљало би да разговарају са релевантним саговорницима који ће дати објективан коментар или, ако имају саговорника који заступа одређену страну по питању учешћа ових спортисткиња, разговарају и са одговарајућим саговорником који ће заступати супротне ставове. На тај начин читаоцима се пружа избалансиран садржај који им омогућава да сами одлуче коме да верују и да сами формирају мишљење о проблему, а не да им се мишљења пристрасно и сензационалистички наметну.

Јован Живковић

 

Текст је настао у оквиру пројекта „Равноправно и истинито: деконструисање родних дезинформација у медијима“. Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Независно удружење новинара Србије (НУНС). Стасови, мишљења и закључци изнети у пројекту нужно не изражавају ставове НУНС и Амбасаде САД већ искључиво аутора.