Објављено истраживање „Монопол присутан – плурализам одсутан“
Нарушавање медијског плурализма и постојање монопола на објављивање информација, идеја и мишљења у медијима у Србији је изражен проблем који оптерећује сферу јавног комуницирања већ деценијама упркос честим изменама закона у овој области и усаглашавања са европским стандардима. Нефункционисање Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), неодговарајући статус саморегулатора и недовољна снага новинарских удружења допринели су да медији не поштују професионалне, етичке стандарде и што је још озбиљније медијске законе и то без икаквих последица. Политичка заробљеност медијске сфере видљива је свакодневно на малим екранима.
Новосадска новинарска школа и Биро за друштвена истраживања, уз сарадњу са проф. др Радетом Вељановским, спровели су анализу медијског извештавања телевизија у Србији са националним покривањем, јавних сервиса и две кабловске телевизије, као и активности надлежног регулаторног тела РЕМ и надлежног министарства са циљем утврђивања нарушавања медијског плурализма и постојања монопола на објављивање информација, идеја и мишљења у медијима у Србији.
Истраживањем су обухваћена оба јавна сервира – Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, затим све телевизије са националном покривеношћу – ТВ Прва, Б92, Пинк и Хепи, као и две кабловске телевизије – Нова и Н1. Истраживање је подразумевало квантитативно-квалитативну и компаративно-унакрсну анализу медијског дискурса у централно-информативним емисијама одабраних медија у периоду од 1. новембра до 31. децембра 2024. године. Уз анализу медијског дискурса, спроведено је деск истраживања рада РЕМ-а, као и анализа регулаторних оквира.
Иако је много раније испланирано да истраживање започне 1. новембра 2024, пад надрстешнице на Железничкој станици у Новом Саду, као и околности које су уследиле у Србији након тог дана значајно су утицале и на резултате мониторинга и у великој мери обојиле медијски простор у Србији. Налази овог истраживања тиме су додатно актуелизовани и важни за разумевање друштвено-политичког контекста у ком се Србија нашла након 1. новембра 2024. Тако да је ово истраживање, судећи по нама доступним подацима, прво забележило медијску слику веома динамичног па, можемо слободно рећи, и драматичног периода у савременој историји Србије о којем верујемо тек следе анализе из различитих перспектива.
Истраживање је у целости доступно на линку.
