СТУДЕНТСКИ И ГРАЂАНСКИ ПРОТЕСТИ У СРБИЈИ ИЗ ГЛОБАЛНОГ УГЛА

Како је почело? Након пада настрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1.11.2024. године и погибије 14 људи, грађани и грађанке Новог Сада спонтано су се окупили и мирно у тишини прошетали градом. Из дана у дан, из сата у сат, пратимо све што се у протекла четири месеца догађало у Србији. Повремено као споредне информације сазнајемо понешто о реакцијама у нашем окружењу и свету. Подаци о томе говоре пуно. Ово је покушај да се укаже и на значај који студентски и грађански протести имају не само на локалном већ и на глобалном нивоу.

Скупови подршке из дијаспоре. До 25.3.2025. године скупови подршке студентима и студенткињама, грађанима и грађанкама Србије одржани су на свим континентима, укључујући и Антарктик, у 48 држава од којих су 33 државе у Европи, у 158 градова од којих су 115 у Европи, 26 у Северној Америци, 6 у Аустралији и на Новом Зеланду, 4 у Азији, 3 у средњој и јужној Америци, 3 у Африци и један на Антарктику.

Број градова у којима су одржавани скупови највећи је у САД: 20 градова, у Немачкој у 15 градова, Шпанији 9, Босни и Херцеговини 7, Хрватској 7, Италији 6, Швајцарској 6, Норвешкој 6, Канади 6, Аустралији 5, Словенији 5. У највећем броју гадова скупови су одржавани у више наврата, у некима чак седам или осам пута (нпр. Беч, Њујорк, Торонто, Франкфурт).

Бележимо и примере подршке која долази од само једне или две особе са Гренланда, Антарктика, Кеније, Килиманџара.

Мирни студентски и грађански протести подстакли су дијаспору. Све је започело у првој половини децембра 2024. године скуповима подршке студентима и грађанима која је долазила из земаља региона, Европе и Северне Америке. Број земаља и градова се повећавао, нарочито након великих протеста у универзитетским центрима у Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару, Нишу, Београду. У периоду од 22. фебруара до 25. марта број градова у којима су одржани скупови подршке повећао се са 115 на 157, од тога највише у Европи.

Комуникација, повезивање и успостављање хоризонталних веза дијаспоре ишло је у два смера. Један ка повезивању са матичном земљом. Други ка повезивању и координираном деловању дијаспоре из различитих земаља.

Дијаспора прати протесте у Србији. Активности су синхронизоване. О томе говоре датуми одржавања скупова (1. фебруар, 15. и 30. март), време (11:30 и 11:52), мото под којим се скупови одржавају (у земљама региона мото је био „Један свет једна борба“, у свету мото је био „Цео свет вас види“), визуално препознатљиви и једнообразни позиви уз неку од кључних речи као нпр. „пумпај“ уз навођење назива града, места и времена одржавања скупа који су дистрибуирани по мрежама, брижљиво одабрана места на којима се скуп одржава (нпр. након номиновања студената за Нобелову награду за мир, скуп у Ослу одржан је испред зграде Нобеловог комитета).

Облици у којима се подршка дијаспоре манифестује су различити. Наводимо неке примере.

Подршка асоцијација студената колегама у Србији коју упућују студенти са универзитета у Милану и Павији, удружење студената славистике из Пољске, организација српских студената „Расејање“ из Финске, Удружење студената из дијаспоре, Европска студентска унија (ЦУСУ) и универзитетска асоцијација Цирцле У, Српски културни центар из Карлсруеа, студенти са универзитета у Солуну и други.

Паралелно се успоставља комуникација међу струковним организацијама које окупљају и студенте и професоре, као на пример социолошко друштво Хрватске, удружење студената психологије „Синапса“ из Босне и Херцеговине, удружење за развој образовања „Екуалис“ из Северне Македоније, студентски парламент Факултета за хуманистичке студије Универзитета на приморскем из Копра, студенти Универзитета у Бањалуци, студентски збор Факултета политичких знаности Загреб, Студенти Филозофског факултета у Ријеци, студентски збор свеучилишта Јурја Добриле у Пули, студенти Факултета политичких наука у Подгорици, студенти Универзитета у Подгорици и други.

Бројна писма подршке академске заједнице из дијаспоре упућују се већ од децембра 2024. па све до данас (нпр. писмо академске јавности у Швајцарској пореклом из Србије). Број потписника писама подршке се повећава, а круг потписника се шири. Писма подршке не потписују само припадници академске заједнице пореклом из Србије. Њима се придружују и други припадници академске заједнице исказујући солидарност са својим колегама. Подршка је стигла са више од 100 универзитета у свету, као и из академија наука. Наводимо само неке: Оксфорд, Кембриџ, Лондон, Ексетер, Брајтон, Стенфорд, Беркли, Харвард, Бостон, Колумбија, Калифорнија, Краков, Берн, Стокхолм, Копенхаген, Ватерло, Падова, Милано, Фиренца, Берлин, Праг, Беч, Кремс, Хумболт, Бирмингем, Пасау, Мадрид, Единбург, Бристол, Мичиген, Кипар, Илиноис, Бристол, Глостер, Сорбона, Загреб, Токио, Луксенбург, Љубљана, Мајнц, Торонто, Амстердам, Њу Мексико, Мелбурн, Малме, Карлтон и други, као и академије наука из Беча, Прага, академија лепих уметности из Палерма и други.

Реаговано је на конкретне догађаје. Наводимо два последња примера: Међународна академска заједница, коју чине најпознатији светски мислиоци, филозофи и нобеловци, академици, академска јавност објавила је апел подршке српским студентима и професорима на коме је више од 1.700 потписа, којима је од српских власти затражено спровођење хитне и транспарентне истраге о звучном нападу који је на протесту 15. марта у Београду изазвао панику, страх и повређивање људи. У више од 40 градова одржани су 24. марта скупови подршке када су студенти и грађани организовали протест и захтевали да се као културно добро заштити зграда Генералштаба коју је НАТО бомбардовао 1999. године.

Неке давно успостављене везе између градова у Србији и градова у другим земљама се интензивирају, што учесници скупова подршке наглашавају у својим порукама (нпр. Нарвик у Норвешкој и Кикинда, Модена у Италији и Нови Сад).

Организовање и повезивање дијаспоре је интензивирано. Формирана је скупштина дијаспоре 6.2.2025. године која окупља више од 1.500 чланова, интензивно се ангажују неформалне групе које припремају и организују скупове подршке, користе се различите мреже за комуникацију, фондација „Алек Кавчић“ прикупља донације за подршку просветним радницима којима плате нису исплаћене као вид солидарности, наши сународници нам се обраћају и друго.

Извештавање медија у свету. Извештавање светских и домаћих медија о скуповима подршке дијаспоре студентима и грађанима Србије било је најпре спорадично. Временом је интензивирано. Систематско медијско праћење активности дијаспоре за сада изостаје.

Ових неколико најважнијих информација које сам прикупила пратећи активности дијаспоре могли би бити подстицај за истраживаче, научнике, посленике у области културе и све оне за које би то могло бити корисно у областима у којима раде.

Списак градова и држава у којима су одржани протести подршке студентима у Србији.

Уз одобрење ауторке, текст је преузет са Пешчаника.

 

Маријана Пајвачнић