Звезде нам нестају, али не у мраку — већ у светлости!

 

Година је 2016. Звезде к’о звезде сијају негде далеко у тами. Међутим, нешто као да недостаје на небу. Као да нису све звезде на броју. Као да су се звезде загубиле у мраку. Да питате Дајану Бјелајац, са Департмана за географију, туризам и хотелијерство на ПМФ-у, она би одмах потврдила — да, звезде нам нестају, али не у мраку — већ у светлости! 

 

Дајана је те 2016. године почела да истражује тему због које је, уз помоћ Бојана Ђерчана са исте катедре и Дајане Ковачевић, студенткиње географије, настало непрофитно невладино удружење Карпе Ноктем (Carpe Noctem), а тема која их је спојила била је – светлосно загађење (проблем који је толико видљив на ноћном небу, а опет изазове шок једном када се се сазна да заправо постоји).

 

 

„Какво сад загађење сте смислили?”, питали би, и „Па шта ако нема звезда?” питали би још, али је групица људи, углавном са Природно-математичког факултета у Новом Саду, била упорна да приближи термин светлосног загађења свима. Тако су почеле активности и пре него што је Карпе Ноктем званично основан 2019. године. Уз помоћ  Друштва младих истраживача Бранислав Букуров и Клуба физичара са ПМФ-а, организовани су предавања и радионице који по први пут у Србији упознају јавност о овом проблему.

 

 

 

 

Тада настају мрачне кутије, модели града и пропланка, са, односно без светлосног загађења, које ће нас пратити кроз многе пројекте. Највећи пројекат на којем су жута и црна кутија биле у улози едукатора је Еколошка Супернова – Војводина где је за светлосно загађење сазнало више од 500 људи у осам градова. Ову турнеју смо проширили истоименим пројектом, али овога пута у целој Србији. Тако смо посетили још десет градова јужно од Дунава и проширили знање о овом проблему (сада Дајана може да каже да је њену музичку презентацију слушала цела нација). 

 

Заједно са Еколошком Суперновом је направљен и Приручник о светлосном загађењу. Ово научно-популарно штиво смо написали и уз помоћ Центра за промоцију науке проследили основним и средњим школама, али и астрономским и другим научним организацијама да би што више проширили свест о растућем еколошком проблему. Пошто наше кутије модели нису сами по себи довољни да би сви схватили какав утицај на таму има прекомерно осветљавање, све већа екипа, акције жељна, је покренула нови вид едукације – Астро шетње.

 

Једна од идеја Астро шетњи је да кроз шетњу природом таму приближимо грађанима који су све више и више „ушушкани” светлошћу током ноћних сати. Када се сви навикну на бивање у мраку, у којем ипак нема вештица, дрекаваца и бабарога, наши астрономи уз помоћ телескопа у потпуности приближавају магију ноћног неба нашим посетиоцима, којих понекад има и преко 300 (а још никога нисмо ни изгубили).

 

Како ни саме шетње нису довољне, дошли смо до још једне сјајне (или тамне) идеје звучног имена – Звездани триатлон. Овај први ноћни еко фестивал је удружио едукативни, планинарски и забавни део у једну целину. Од логорских ватри са научницима који причају о утицају светлосног загађења на различите аспекте природне околине, преко џез свирки, астронома с телескопима, ноћне шетње до плеса међу ватрама, мислили смо на све. Први Звездани триатлон је киша покушала да спречи, али смо се након отказивања вратили и завршили започети шоу. Већ до другог Триатлона смо усавршили и праћење временске прогнозе и организацију догађаја који броји 300 људи.

 

Да би наставили тренд ширења наших канала ноћне пропаганде, нисмо ни ту стали, већ смо одлучили да озвездимо и дигитални свет. Веб сајт и друштвене мреже су нам постали праве архиве информација о нашем раду и проблему светлосног загађења. Наравно, текст и графике нису били довољни те је настао Карпе Ноктем подкаст и емисија са наше две астрономкиње Косомос уживо! Са Марином и Теодором, а све заједно нам је помогло да дођемо до хиљаде и хиљаде људи који сад знају зашто свици, као и звезде, све мање сијају у мраку.

 

Најновија активност, коју смо планирали вероватно од оснивања удружења, је Астро камп. Ове, 2023. године организовали смо камп на Тари, који је здружио научна испитивања на терену са едукацијом грађана и чланова удружења. Тиме смо на неки начин проширили наше поље деловања са Фрушке горе и на друга уточишта мрака.

 

Ако досад нисмо утврдили да никад нећемо стати с луђим и већим идејама, онда наши планови сигурно говоре да то неће бити случај. С обзиром да светлосно загађење није препознато као проблем заштите животне средине у закону, то нам је сигурно један од највећих циљева – Закон о светлосном загађењу, као и увођење овог термина у школске уџбенике.

 

 

Сарадња са Међународном организацијом „Тамно небо” нам даје многе идеје, а једна од њих је и оснивање првог Парка тамног неба у Србији, што подразумева подручје са изузетним квалитетом тамног неба које је заштићено због свог научног, природног, образовног значаја или културног наслеђа, а доступно је грађанима.

 

Пут који смо прешли од идеје неколико особа на ПМФ-у, до удружења од скоро 100 џедаја или ноћних ренџера из свих сфера живота имао је своје препреке, али и даље сви чекамо веће изазове уз нашу крилатицу – „Искористи ноћ—пређи на мрачну страну, јер ми имамо звезде”.

 

Аутор текста је Милош Крстић,

члан Управног одбора организације Карпе Ноктем

Извор фотографија: Carpe Noctem