МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОБРАЗОВАЊА – 24. јануар

 

И ове године на Међународни дан образовања „Унеско позива своје државе чланице да дају приоритет образовању као важном сегменту сваког друштва за промовисање људског достојанства и мира. Учење за мир мора бити усмерено ка томе да се ученици оснаже неопходним знањем, вредностима, ставовима, вештинама и понашањем да постану носиоци мира у својим заједницама.

Кроз образовање ученици могу боље да препознају говор мржње, уче се да поштују различитости и људска права и да препознају разлику између говора мржње и слободе изражавања”, преноси овогодишњу поруку Унеска црногорски Дан.

Подсетимо „3. децембра 2018. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом је 24. јануар проглашен Међународним даном образовања, у знак јачања улоге коју образовање има за успостављање глобалног мира, развоја и напретка. Сврха обележавања дана посвећеног образовању на међународном нивоу је усмеравање пажње владама и народима на доступност образовања као средство за излазак из сиромаштва”.

Радио Слободна Европа пише да је, према подацима Унесковог Института за статистику, 757 милиона одраслих људи у свету и даље неписмено, а да трећину тог броја чине жене. Глобална кампања за мировно образовање износи податке да данас 258 милиона деце и младих још увек не похађа школу; 617 милиона деце и адолесцената не зна да чита и не уме да рачуна; мање од 40% девојчица у субсахарској Африци заврши нижу средњу школу, а око четири милиона деце и омладине избеглица је ван школе. Ови подаци показују, како се наводи у овој организацији, кршење основног људског права – права на образовање”.

У Србији према резултатима најновијег пописа становништва статистика охрабрује. „Према подацима Републичког завода за статистику средњу школу завршило је 53,1 одсто становништва старости 15 и више година, осмогодишње образовање има 17,8 одсто становника, док је 6,3 одсто становника без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе. Резултати последњег пописа становништва показали су да је мање од 38.000 особа у Србији старијих од десет година неписмено, а неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – удео жена у укупном броју неписмених износи 71 одсто. Резултате пописа које објављене на сајту Републичког завода за статиску указују на то да се од 2011. када је рађен претходни смањио број неписмених за 1,96 одсто а истовремено повећан број високообразованих за више од 6 процената. Стручњаци РЗС-а наводе да је у односу на последњи попис становништва 2011. године значајно повећан удео лица са вишим и високим образовањем – са 16,24 одсто на 22,44 процената, као и удео лица са средњим образовањем – са 48,93 одсто на 53,08 процената. Родно осетљива статистика сведочи да је већи број жена (24,03 одсто) него мушкараца (20,73 одсто) стекао више или високо образовање”, преноси Блиц.

Статистика нас охрабрује указујући на то да је у Србији образовање високовредновано. Да ли је то баш тако? Ако јесте зашто су онда ученици из Србије и даље испод просека у математичкој, читалачкој и научној писмености, што показују резултати су најновијег циклуса ПИСА теста за 2022. „Изнад просека су ученици из Сингапура, Макаоа, Јапана, Кореје, а у Европи Швајцарске, Белгије, Данска УК, Пољска. На Балкану ученици само из Словеније и Хрватске су изнад просека, сви остали су остали испод просека”, преноси Би-Би-Си на српском.

Како је могуће да у земљи у којој се на речима цени образовање, у врху власти су особе са лажним докторатима и дипломама и то без икаквих санкција? Истовремено, широко је распрострањена и на интернету јавно и врло отворено рекламирана ‘нова’ професија писања семинарских, дипломских, мастер и докторских радова за друге за цену по погодби. Иако се тиме крши закон али и етика и часност образовања реакција, на пример, у министарству просвете нема.

Ученицима и студентима, сведоче запослени у образовању на свим нивоима, данас је углавном битно само да задовоље захтеве и то на било који начин. Ретки су они којима је учење задовољство а жеља за знањем велика. Има их дакако. Сведочимо да су годинама ученици угледних средњих школа у Србији прваци на међународним такмичењима из математике, физике, енглеског језика за странце, а студенти носиоци медаља на европском такмичењу за решавање проблема у менаџменту, на пример. Али то су ретки појединци и велико је питање где ће пласирати то своје знање када заврше образовни циклус. Просек је незаинтересован за стицање било каквих знања у оквиру редовног образовног процеса.

Деценијски проблем у просвети су ниске плате. „Представници синдиката из тог разлога напомињу да је Србија једина држава у региону и Европи, у којој просветни радници имају зараде ниже од просека”, пише Нова економија. Ниска примања (9,1 одсто испод републичког просека) надаље утичу и на селекцију просветног кадра. Ретки су висококомпетентни, ентузијасти који заиста воле свој посао и рад са ученицима и студентима. Постоје дакако.

„Откако смо у транзицији, градимо друштво у коме знање и стручност нису важни фактори успеха у животу, већ је, видимо, најважнија лојалност. Образовање је практично обесмишљено, оно је изгубило функцију коју има у нормалном друштву“, рекао је Александар Бауцал, професор Филозофског факултета у Београду на округлом столу одржаном 30. августа прошле године „Просвета у друштву сиромаштва и духовне беде“, у организацији УГС Независност, додајући да у таквим условима није могуће рећи деци да има смисла да се школују”.

Крилатица „ако је знање моћ зашто су наставници немоћни” постало је реторско питање у Србији данас. Одговор се чека од система који је подјармио и образовање као једну од, требало би да буде, најчаснијих јавних професија у друштву. Нема правог одговора и од самих просветних радника, који додуше штрајку сваког септембра већ 30 година. Видимо да “одговора”. Нема ни од родитеља који ретко подржавају просветне раднике у њиховој борби за достојнији живот и углед у друштву. Они који могу шаљу децу на школовање у иностранство. Они који не могу често притискају просветне раднике да снизе критеријуме, до тога да им се директно мешају у посао.

Реформа образовања, смењује реформу у образовању. Циљ је да се унапреди, да ученици постатну компетитивнији и оснажени новим модерним информацијама са којима ће моћи да буду боље пласирани на тржишту рада. Истовремено резултати нису охрабрујући нити по међународним стандардима (Писа тестови на пример), нити по угледу просветних радника у друштву чија селекција је како се то каже “негативна” када је реч о запошљавању кадрова.

Школе по мањим местима се затварaју, посебно оне вишејезичне, нема ни ученика ни учитеља ни наставника. Школе су постале уз све још и небезбедна места о чему смо сви сведочили у мају 2023.

Све у свему као што то често бива статистика и реалност немају баш пуно додирних тачака. У Србији свакако.

А о алтернативном образовању које је изузетно важно за задовољавање потребе младих за специфичним знанњима и вештинама међу којима је и медијска и информациона писменост други пут. Јер у Србији такви, веома важни, едукативни процеси “живе” углавном на пројектним основа и домаћим и страним донаторима. Ретки су они који хоће да плате за додатно образовање, осим у веома уским сферама попут школа језика и рачунарских програма. Односно дообразовања за добро плаћене послове у иностранству као што су на пример герантолошке сестре.

Међународни дан образовања у Србији се обележава, као и сваке године славећи знање. Углавном доносиоци одлука говоре о успесима, а грађани и ученици и студенти сведоци су неуспеха и потонућа једне важне јавне сфере без које нема опстанка заједнице и њеног напретка.