БИТИ ПИСМЕН ЈЕ ОСНОВНО ЉУДСКО ПРАВО

БИТИ МЕДИЈСКИ ПИСМЕН ЈЕ ЈЕДНА ОД ОСНОВНИХ ТЕКОВИНА ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА

 

 

Међународни дан писмености обележава се 8. септембра од 1966. када је УНЕСKО овај дан почео да обележава као подстицај искорењавању неписмености. Дан је установљен на Светској конференцији министара образовања септембра 1965. године у Техерану, која је била посвећена управо искорењивању неписмености у свету. 

Писменост је основно људско право, сврстано у оквиру права на образовање. Оно је дефинисано као право у низу међународних конвенција и декларација. Универзалном декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Након тога у Декларацији из Персеполиса (1975) се наводи: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право.“ Затим у Хамбуршкој декларацији из 1997. се наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права.

 

 

 

Зашто је то уопште важно питање и данас у трећем миленијуму? Па стога што још увек  у свету има око 900 милиона неписмених. Према подацима УНЕСКО-а и других међународних организација, попут Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона деца. Значи да је готово осмини светске популације недоступно основно људско право на образовање што и те како доприноси беди и сиромаштву. 

 

 

 

 

У Србији ситуација уопште није сјајна јер има око 850.000 особа, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе, или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000, дакле око три одсто популације. Њима су недоступне благодети образовања на свим нивоима а тиме и бољих радних места, могућност самозапошљавања, бољег друштвеног статуса и уопште животне перспективе. Према подацима УНДП-а, у БиХ је 5,4 одсто неписмених, у Албанија има 1,3 одсто, у Хрватској тај проценат износи 1,9, а у Словенији један одсто.

Од 1964. у свету се не говори више само о основном учењу читања и писања као описмењавању становништва, већ се инсистира на функционалном описмењавању и писмености. Основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја. Према Пројекту међународне писмености одраслих (ИАЛС) у којем учествује шест земаља ОЕЦД-а: САД, Канада, Немачка, Холандија, Шведска и Швајцарска,  највиши ниво писмености имају Швајцарци – 35 одсто, за њима следе Американци са 20 одсто. По обухваћености становништва образовањем после обавезног на првом месту су САД и Јапан са 96 одсто, а следе Швајцарска са 82 одсто и Аустрија са 79 одсто. 

Према дефиницији развијеној у оквиру овог пројекта  писменост се препознаје као: прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др.). Додали бисмо овом низу још и медијску и дигиталну писменост која је добила на значају почетком трећег миленијума и данас се сматра једном од веома значајних функционалних писмености иако широко схваћено могли бисмо је сврстати и у прозну писменост. 

Медијска и дигитална писменост помаже особама да разумеју, схвате и искористе информације које добијају од масовних медија како традиционалних тако и нових дигиталних укључујући и друштвене мреже. Најзначајније је то што уколико су особе медијски писмене та вештина их оснажује да препознају лажне и манипулативне информације и тако избегну да доносе одлуке које им не иду у прилог. 

То нас опет упућује на Декларацију о основним људским правима из 1948. која у члану 10 наводи да свако има право да прима и шири информације од јавног интереса, подразумева се да су оне објективне, тачне, критичке и неманипулативне. Међутим данас, на жалост, многа медијска истраживања па и она које редовно спроводи тим Новосадске новинарске школе у оквиру медијског мониторинга и Фејк њуз трагача указују да је све више управо оних информација које крше неко од основних људских права јер су нетачне, јер су манипулативне, јер су исконструисане у злој намери, јер доводе аудиторијум у заблуду. 

Стога је поново, управо на Међународни дан писмености, 8. септембар, веома значајно нагласити да је рад и на медијском и дигиталном описмењавању, не само деце већ и одраслих, кључ за развој сваког друштва које себе сматра демократским.

 

проф. др Дубравка Валић Недељковић