Дан слободе медија
Сваке године у последњих неколико на овај дан своју колумну почињем отприлике овим речима: и ове године у Србији су медијске слободе достигле најнижи ниво. Е па судећи по данашњем извештају Репортера без граница изгледа може и горе јер како се наводи: „Слобода медија у Србији најугроженија је у последњих 22 године од креирања Светског индекса слободе медија 2002. У Европи само 13,21% земаља има карактеристику какву је добила Србија (тешко стање). На Средњем Истоку и у Северној Африци овакву оцену је добило чак 47,37% земаља.“
Индекс рангира 180 земаља. Ове године обухвата анализе о томе како државе све мање штите новинарство, затим о новинарству насупрот дезинформацијама у супер изборној години у којој ће већина житеља планете изаћи на биралишта, и наравно даје листу од најбољих до најгорих. У ЕУ је најбоље позиционирана Норвешка (1. место) и Данска (2. место по слободи медија), а Србија је по овогодишњем извештају прешла половину листе на доле, што носи карактеристику да је слобода медија у тешком стању. Наиме, сада је Србија на 98. месту што је чини најлошије позиционираном земљом, осим Албаније (99. место), у поређењу са свим чланицама и кандидатима за чланство у ЕУ.
Саја за Глас Америке истиче разлоге овако лоше позиције Србије која је пала у односу на лане за још 6 места, а у односу на 2022. за чак 19 места „некaжњивости злочина почињених над новинарима, нетранспарентне и пристрасне медијске регулације. Такође, један од разлога је и свеукупни политички амбијент – непријатељски настројен према новинарима. Томе је, у протекле две године, придодата руска ратна пропаганда. То је нешто што није сасвим ново у Србији, али потребно је узети у обзир да је Кремљ појачао напоре у ширењу своје пропаганде у вези са ратом у Украјини у европским земљама, па тако и у Србији.“ „Утицај Кремља (Русија је на 162. месту) се проширио чак до Србије, где прорежимски медији преносе руску пропаганду, а власти прете руским новинарима у егзилу“, стоји у извештају, преноси Н1. Додаје се да је, говорећи о конкретним примерима, Салај истакнуо да су у последњих 12 месеци новинари у Србији били жртве „оркестрираних кампања, инспирисаних политичким нападима, које су некад резултирале нападима на мрежама, а некад и нападима у стварном животу“, преносе медији (1, 2).
На жалост, урушавање слободе медија је светски тренд. Не само на просторима локалних и регионалних сукоба већ и у многим другим земљама политичке елите и доносиoci одлука не маре пуно за слободу и автономију медија. Податак из извештаја да су „више од 100 палестинских новинара убиле израелске одбрамбене снаге, укључујући најмање 22 током обављања свог посла“. Стање у Авганистану је међу најзаоштренијима, тамо је ситуација оцењена са најлошијом оценом један што ову земљу ставља на 178. место од 180 по медијским неслободама. Убијена су 3 новинара, 219 притворених и забележено је 235 случајева претњи, пише Глас Америке.
Друга и трећа земља са којом је тренутна политичка елита Србије у изузетно добрим односима су на зачељу листе – то су Kina која је по слободи медија сврстана на 172. место и Турска на 158. месту. Шта нам то говори?
Мађарска је много боља, попела се са 72. на 67. место. Све остале балканске земље, осим Албаније, су боље од Србије. Ранг им је: Грчка 88, Босна и Херцеговина 81, Косово 75, Хрватска 48, Словенија 42, Црна Гора 40, Северна Македонија чак 36. место.
Последња земља на свету по (не)слободи медија је Еритреја са индексом 180.
Ни Сједињене Државе се не могу баш похвалити са слободом медија јер 55. место за земљу која инсистира на демократији и независним медијима то није добра позиција, много је боља на пример Немачка (10), Велика Британија (23. место) и Француска (21) које су најутичније земље у свету.
Медијски мониторинг предизборне кампање за парламентарне изборе у Србији и град Београд који је Новосадска новинарска школа радила за кампању 2023. потврђује да је ситуација у медијској сфери заиста тешка. Поларизација уредничких политика је потпуно „црно-бела“, као да се извештава о две различите државе. Дакле, опозициони медији фаворизују Србију као потпуно корумпираној земљи препуну афера владајућих олигарха која је у банкроту и зависи од Русије и Кине. Док провладини извештавају егзалтирано о успесима владајућих елита и њихових лидера са Вучићем на челу, који „прелива“ екране националних телевизија, промовишући своју слику успеха Србије као „економског гиганта у региону“. Мониторинг је такође указао на апсолутну селекцију субјеката. У провладиним медијима само владајућа коалиција може да говори, а у опозиционим само критичари власти. Истовремено јавни сервиси у информативним програмима у потпуности НЕ испуњавају своју законом дефинисану улогу што је уједно и крах дуалног медијског система јер је и РТС и још више РТВ потпуно прешао по уредничкој политици у „штим“ комерцијалних провладиних медија.
Када се овоме дода лична и професионална несигурност новинара и новинарки, подјармљеност већине медија са изузетком оних који су у власништву страних компанија па су недодирљиви (изузев Спутњика), социјални и друштвени статус појединаца и професије као такве – јасно је зашто се већ неколико година све мање студената уписује на факултете било државне, било приватне, на којима су акредитоване групе за новинарство. Млади се све више опредељују за студије ПР-а што је за новинарску професију врло депресивно.
Дакле, речју медијске слободе у целом свету су на забрињавајуће ниском нивоу и то како у најразвијенијим и најутичнијим земљама без обзира да ли су на „истоку“ или „западу“, тако и у оним најсиромашнијим (Западна Африка, Средњи Исток). Балкан није изузетак јер је по медијским слободама у доњој половини скале од 180 праћених држава. Планета клизи ка све већем разваливању медијске информативне сфере јер политичким елитама не одговара да имају „watch dogs“ који ће у сваком тренутку упутити јавност на то да ли њихови репрезенти раде у јавном или сопственом интересу… Идеја Албера Камија да „Слобода није ништа друго него шанса да будеш бољи“, а примењено на медије могла би да гласи: слобода медија није ништа друго него солидна основа за изградњу бољег друштва – када више није „у моди“.
Срећан вам Међународни дан слободе медија.
проф. др Дубравка Валић Недљковић