Медији као (не)пристрастни активисти

 

Масовни медији општег типа имају три значајне улоге а то су информативна, образовна и забавна и све три су суштински активистичке.

 

Информативна стога што пружајући аудиторијуму различите информације које су од јавног значаја помажу грађанима и грађанкама да се оријентишу и доносе одлуке важне за њихову личну судбину, али и за окружење у којем живе и раде. Дакле медији имају проактивистичку улогу јер селектују информације које пласирају у односу на то шта јесте заиста јавни интерес и шта процењују да је њиховом претпостављеном аудиторијуму корисно да би и сами били проактивни.

 

Друго, остварењем образовне функције медији такође делују активистички јер су у могућности да остваре неформалнији контакт са аудиторијумом док воде кампање које су од јавног интереса. Веома су важне и имају, показало се, добре ефекте те медијске активистичке кампање у којима едукују грађане и грађанке о неким појавама као што су биле на пример активистичке кампање против пушења, кампања за подизање свести жена о значају регуларне контроле репродуктивног здравља, па до кампање „Није тешко бити фин“ (водио је Душко Радовић, познати српски песник, писац, новинар и афористичар; ова кампања, која је била веома популарна, имала је циљ да промовише културно и пристојно понашање међу грађанима), или ове која управо траје (пролеће 2024) на Другом програму Радио Београда против коцкања и то посебно младих особа. Значи, пружајући аудиторијуму релевантне едукативне садржаје са конкретним подацима медији активистички делују на сваког појединца указујући на то да ако не промени своје понашање, или барем разматра о последицама одређеног понашања или лоших навика, може бити директно угрожен/угрожена.

Трећа функција медија је забавна. Чак и у оквиру тога, наравно уколико су садржаји високопрофесионални, могу медији да делују активистички негујући добар укус код публике и вредности које су засноване на принципима друштва које себе сматра демократским и припадајућим европском културном обрасцу.

 

Све наведене активистичке функције масовних медија посебно су изражене током предизборне кампање. Медијски мониторинзи Новосадске новинарске школе који су рађени за до сада све локалне, покрајинске, парламентарне и председничке изборе од 1996. године, па до ових најновијих одржаних 2. јуна 2024. године, указују на то да су некада државни РТС, а од 2006. два јавна сервиса РТВ и РТС, а потом и комерцијални и нови онлајн медији, те друштвене мреже у кампањи деловали активистички али готово увек, са малим изузецима, у корист владајућих странака и политичких елита, а не у корист потенцијалних бирача. Уочен је дисбаланс у броју објава, броју и обиму директних цитата, начину визуелизације владајућих политичких елита у односу на опозицију. Оно што је такође забележено као резултат, који се већ скоро три деценије не мења, јесте родни дисбаланс. Медији су управо ти који би морали да делују активистички како би једно традиционалистичко друштво разумело и прихватило родни баланс у свим сферама јавног живота. На жалост и то посебно у време предизборних кампања то није случај. На пример последњи мониторинг вечерње централне информативне емисије РТВ Војвођански дневник показао је да је 74% субјеката било мушког рода а само 19% женског. При чему, подсетимо по последњем попису становништва, у Покрајини живи 948.796 жена што је за око 40.000 више него мушкараца и при томе жене заузимају врло значајна места у јавној сфери. Наведимо само чињеницу да је жена председница покрајинске владе, као и то да доминирају у здравству, судству и школству што су три стуба сваког напредног друштва.

 

Дакле поента је у томе да ће медији много више, балансираније и боље, барем колико је то до сада идентификовано у различитим мониторинзима ННШ, активистички деловати у оном сферама које нису директно везане за политику. Када је „празник демократије“ у питању њихов активизам није био баш балансиран.

 

Све у свему медији су по себи активистичко средство јавног комуницирања ту спора нема. Употребљени у доброј вери и намери могу да допринесу општем бољитку. Истo тако ако се користе као манипулативно активистичко средство и те како могу да доведу аудиторијум у заблуду са далекосежним последицама.

 

Значи да закључимо, вечито питање „Ко ће контролисати контролоре?“ које је поставио још антички (римски) песник и сатиричар Јувенал (Decimus Iunius Iuvenalis) а у оригиналу на латинском језику, оно гласи „Quis custodiet ipsos custodes?“ што се преводи као „Ко ће чувати саме чуваре?“ или „Ко ће контролисати контролоре“ је никад актуелније када је медијски активизам у питању у Србији. Одговор чекамо!