ИЗГУБЉЕНО НАСЛЕЂЕ УЛИЦЕ ПАВЛА ПАПА У НОВОМ САДУ

Неформална група „Екскултура” подржана је у оквиру ЕУ Ресурс центра током 2026. године. Ово је њихова прича о пројекту „Изгубљено наслеђе улице Павла Папа у Новом Саду”.

Током последње деценије интензивне урбанизације, старе куће и читаве улице у центру града замењене су новим вишеспратницама. Један од најизраженијих примера је улица Павла Папа у Новом Саду, која је за само 10 година потпуно променила изглед. Са нестанком старих објеката губи се и део историје града – приче о начину живота, идентитету насеља и свакодневици људи који су ту живели. Проблем додатно продубљује чињеница да није постојала пракса документовања изгледа кућа нити прикупљања сећања грађана, па су многе успомене заувек изгубљене. Приватне фотографије, породични албуми и лична сведочења остају ван јавности и под ризиком да нестану. Због тога, млађе генерације све теже могу да разумеју како је град некада изгледао и функционисао. Иако је велики део некадашњег изгледа улице изгубљен, стручно документоване и прикупљане грађе и даље могу да сачувају сећање на њен идентитет и прошлост.

Управо на тај проблем реагује организација ЕКСкултура кроз пројекат који покреже мапирање и очување колективног урбаног сећања. Посебан фокус стављен је на идеју да се приватне архиве грађана – фотографије, документи и лична сећања – препознају као важан историјски извор који може помоћи у реконструкцији изгледа града какав је некада био.

У оквиру кампање, ЕКСкултура је покренула серију објава на друштвеним мрежама у којима се кроз комбинацију цртежа и архивских приказа (попут Google Street View-a) реконструише изглед појединачних објеката у улици Павла Папа из периода пре рушења. Свака објава поставља питања грађанима и позива их да поделе своје успомене, фотографије и информације о људима и животу у тим зградама.

Додатно, кампања се шири и ван дигиталног простора – кроз штампане постере у јавним установама, чиме се укључују и старији суграђани који можда нису активни на друштеним мрежама.

Кључни део пројекта је прикупљање и дигитализација материјала. Грађани достављају фотографије и документе уз основне податке, а у случају потребе материјал се и професионално скенира. Сви прилози се архивирају уз сагласност власника и припремају за будућу јавну дигиталну базу, која ће омогућити да се лична сећања повежу у заједничку слику града.

Пројекат се завршава догађајем и видео-презентацијом резултата, где ће бити приказан део прикупљене грађе, уз разговор са учесницима и грађанима. Идеја је да се покаже како појединачна сећања могу постати колективна прича и како урбани идентитет може да се сачува и у дигиталном облику.