Родно осетљив језик и казне: Ко може да бира између „судије” и „суткиње”

Родно осетљив језик (РОЈ) прави раздор не само између људи на другим странама политичког спектра, Српске православне цркве и присталица РОЈ-а, већ и међу стручним лингвистичким круговима. Аргументовање против коришћења РОЈ-а често се поткрепљује причом о „папреним казнама” за све који га не користе, иако су оне предвиђене само у одређеним случајевима.

Закон о родној равноправности усвојен је 2021. године. Ове године, три године након објављивања, требало би да почне његова обавезна примена. Родна осетљивост језика само је један од аспеката овог Закона, али је привукла највећу пажњу и највише реакција јавности.

„Апелујемо да се нормализује употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона које то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик, иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота”, део је Ускршње посланице патријарха Порфирија, преноси портал Нова (nova.rs).

Став Српске православне цркве још раније је подржала Матица српска. Српска православна црква и Матица српска су организовале научни скуп „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности” у Народној библиотеци Србије у јануару.

Да се Законом о родној равноправности „уводе казнене мере којима треба да буде спроведен један облик правног насиља”, на том скупу је изјавио председник Матице српске Драган Станић, преноси Време.

„То треба да буде државно насиље над оним ко не може својим бићем да прихвати оно што је прописани начин изражавања, а тај начин изражавања и најбољи лингвисти и они који су посвећени питању језика и изражајности оцењују да је накарадан и неприхватљив”, образложио је Станић у јануару, према писању Времена.

Осамнаестог јануара, два дана након научног скупа Српске православне цркве и Матице Српске, Новости су објавиле текст под насловом – „И ЗАТВОРОМ КАЖЊАВАЈУ СРПСКИ ЈЕЗИК: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеобразни вербални деликт”.

„Неће постојати могућност избора, јер то повлачи и високе новчане казне – од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај језик не примењује”, пишу Новости на почетку овог текста, наглашавајући немогућност избора.

„Када Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња…”, наводи се у тексту.

Писању о „папреним казнама” придружио се и Блиц следећег дана. „АТАШЕИЦА, ВАТРОГАСИЉА, ВОДИЧИЦА… Тако пиши или од овог датума следи папрена казна: Родно (не)осетљиви језик поново дигао буре, ево и зашто!”, наслов је текста у Блицу.

У тексту је касније наведено да ће за непоштовање чланова 37, који се тиче области образовања, васпитања, науке, и технолошког развоја, и 44, који се тиче родне равноправности у области јавног информисања, бити кажњени органи јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.

„РОДНО СЕНЗИТИВНИ ЈЕЗИК нема свој речник, нема правопис, нема граматику, а, ипак, ко га у јавним гласилима од 20. маја не буде користио, биће кажњен од 50.000 до два милиона динара. Тако налаже Закон о родној равноправности, али је ситуација још апсурднија јер се о његовој валидности расправља две године пошто је донет”, пишу Новости трећег дана од одржавања научне трибине.

Какве казне Закон налaжe и да ли се српски језик „и затвором кажњава”?

Санкције јесу прописане Законом, али не само када је реч о језику и не за све.

Закон прописује посебне мере за остваривање и унапређивање родне равноправности, прописане чланом 10. Шеста одредба овог члана тиче се родно осетљивог језика, „како би се утицало на уклањање родних стереотипа при остваривању права и обавеза жена и мушкараца”.

„Родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу”, наводи се у члану 6 овог Закона.

Када је реч о казнама које Закон прописује, ни у једном члану се не спомињу казне за некоришћење родно осетљивог језика у медијима и за појединце, физичка лица, која га не користе. Напротив, члан 67 одређује прекршаје послодаваца, осигуравајућих друштава и средстава информисања, али у околностима када долази до родне дискриминације или до недостајања одређене документације институцијама, којом се прате прописане мере за родну равноправност.

Према овом члану, казном од 50.000 до два милиона динара казниће се послодавци или органи јавне власти који имају више од 50 запослених лица ако:

не обавесте ресорно Министарство о плановима или програмима за унапређивање родне равноправности (члан 16. ст. 4. и 5. и члан 18. ст. 2. и 3);
не обезбеде запосленом и радно ангажованом лицу, без обзира на пол, односно род и породични статус једнаке могућности у области рада и запошљавања (члан 28);
крше забрану дискриминације (члан 29. став 4);
не обезбеде запосленом и радно ангажованом лицу, без обзира на пол, односно род и породични статус, једнаке могућности за
стручно усавршавање и додатно образовање, као и стручна оспособљавања припадника (члан 29. став 5);
једном годишње не информишу запослене о стању родне равноправности у радном окружењу (члан 29. став 6. тачка 2);
дају отказ због трудноће или родне дискриминације, узнемиравају и уцењују запослене, дискриминишу за време одсуства због трудноће или детета, неједнако плаћају за исти рад, дискриминишу у приступу роби или услугама (члан 31, 32, 33, 34. и члана 50. став 6);
не евидентирају податке броју и проценат запослених и радно ангажованих жена, броју и проценат запослених и радно ангажованих мушкараца у односу на укупан број и проценат запослених, разврстаних по полу и старосној доби запослених и радно ангажованих лица (из члана 65. став 2);
годишње не достављају извештаје о остваривању родне равноправности ресорном Министарству (члан 66. став 4).

Према овом члану, могу да одговарају и појединци који су правна лица. Уколико не обавести ресорно Министарство о плановима или програмима за унапређивање родне равноправности, одговорно лице платиће од 5.000 до 150.000 динара. Ако је предузетник или предузетница у питању, казна износи од 10.000 до 500.000 динара.

Осим медија, неће одговарати ни жене које не желе да користе родно осетљив језик.

„Закон је предвидео примену само у наведеним областима, а нетачне су тврдње које се могу чути у јавности да ће у Србији свака жена бити кажњена јер не користи родно осетљив језик за назив своје професије, звања и занимања и те тврдње збуњују грађане”, наводи Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог за Политику.

Према речима Поверенице за родну равноправност Бранкице Јанковић за Н1, „Закон је у расправама о казнама банализован и сведен само на родно осетљив језик”.

„Нажалост, казна је предвиђена, кажем нажалост, јер сам против казни… У Закону је остало предвиђено да санкција буде за образовне установе – институције и установе у систему образовања”, каже Јанковић за Н1, и додаје да су казне за медије нетачна информација.

Казне за непридржавање одредби Закона о родној равноправности представљене су у одређеним медијима кроз спиновање. „Спин значи ’заокрет’ или ’окретање’, а у политичком и медијском контексту израз се користи да означи ’окретње приче’”, објашњава се на сајту босанског Раскринкавања. Неки медији су „заокренули” информацију о постојању казнених одредби у овом Закону, извештавајући да ће казне плаћати и медији и жене које не користе РОЈ, што Закон уопште не предвиђа. Зато је увек боље пронаћи Закон и прочитати га, као и информисати се из више извора. Разликовање дезинформација, али и претпоставки и мишљења од чињеница, кључно је за долазак до правих информација.

Милица Михајловић

Текст је настао у оквиру пројекта „Равноправно и истинито: деконструисање родних дезинформација у медијима”. Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Независно удружење новинара Србије (НУНС). Ставови, мишљења и закључци изнета у пројекту не изражавају нужно ставове НУНС и Амбасаде САД већ искључиво аутора.