СВЕТСKИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

 

Обележавање Светског дана менталног здравља покренула је Светска здравствена организација 1992. године, како би се у широј популацији освестили проблеми  менталног здравља и подстакли напори за побољшање менталног здравља свих грађана. Уобичајено је да се тога дана широм света организују различите акције, трибине, догађаји и објављују текстови у традиционалним и новим  медијима и на друштвеним мрежама о тим питањима.

Истраживања указују да је трећа деценија трећег миленијума и те како оптерећена проблемима који су произашли из психичке угрожености, а да је ментално здравље у свету крхкије него раније. Узрока има много а један од њих је сигурно и пандемија короне. У то време су постале видљивије многе до тада прикривене тегобе са којима су се грађани и грађанке, односно њихове породице,  носили у  тишини свог најужег окружења.

 

Истовремено ваља нагласити да је ментално здравље универзално људско право и као такво мора бити заштићено како на институционалном тако и на приватном нивоу. Да би се то постигло све активности које спроводи држава и цивилни сектор морају бити изразито видљиви а ту би се сад морали више укључити медији. Промовишући ментално здравље као људско право али и  презентујући резултаате истраживања о стању менталног здравља друштва и наравно користећи своју моћ и едукативну улогу објашњавајући на адекватан начин колико је важна превенција али и које су могућности куративног третирања менталних тешкоћа.

На пример мало ко је известио о објављивању публикације објављене још у марту 2022. године „уз помоћ Владе Немачке, у оквиру пројекта немачко-српске развојне сарадње ‘Услуге социјалне заштите за осетљиве групе’, који спроводи Немачка организација за сарадњу (ГИЗ) о менталном здрављу становништва у Србији.  Резултати испитивања на узорку од 1.000 грађана и грађанки Србије показали су да се око трећине становништва Србије може сматрати психички угроженим. Присутне симптоме депресије има 15,6 одсто становништва, анксиозности 7,2 одсто, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Такође, 2,9 одсто грађана изјаснило се да су макар једном током живота били хоспитализовани због психичких тегоба, а 8,1 одсто грађана Србије је рекло да им је током живота успостављена дијагноза менталног поремећаја, док 11,8 одсто грађана рекло да су у последњих седам дана користили лекове услед психичких тегоба”(1).

Наведени резултати су довољно забрињавајући да би ову тему медији препознали као јавни интерес. Обрађивање теме од јавног интереса није само задатак информативних редакција у оквиру обележавања 10. октобра, напротив, важно је управо да се у оквиру образовне функције медија аудиторијуму пласирају садржаји који ће продубити сазнања о питањима менталног здравља стављеним у контекст људских права и указати на које све начине се то право може практиковати, како га треба штити и како препознати угрожавање тог права.

 

Досадашњи медијски мониторинзи које Новосадска новинарска школа спроводи у континуитету више од 20 година нису показали да је ментално здравље уопште тема у медијима, а камоли изазов за истраживачко новинарство, осим у рубрици црна хроника, за образовне и научне емисије. Активистичка моћ медија такође није довољно искоришћена па чак ни на сам дан менталног здравља 10. октобар. Истини за вољу ова тема је и те како осетљива и ствар приватности, а у многим, посебно традиционалистичким,  културама менталне болести су највише чувана породична тајна. Kако би се штитила права особа које имају неки од проблема из области менталног здравља морају се начинити видљивим у заједници. Ту је медијска улога је недвојбена.

 

проф. др Дубравка Валић Недељковић